Reci, brate moj
Ne pitaj me ništa bilo je pa prošlo,
da Bog da se ne ponovilo.
Ja sam imo sreće, pa sam kući došo
a puno ih se nije vratilo.
Reci brate moj jesmo li prokleti
da se tako brzo sve zaboravi.
Al neka, ne dao Bog, pa nas budu trebali
opet će se gusta magla spustiti.
Ne osjećam dane, tek poneko veče
kad se sjetim naših pjesama,
tad mi vino krene, ko Čikola teće
velebitska vila doziva.
Reci brate moj, ne pitaj me ništa
tek svijeću upali za sve one što su za Dom pali
Miroslav Škoro i Thompson