D-mol
Odlutaš ponekad i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek do|e d-moll.
Spusti se k'o lopov po žicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i teško proðe sve to.
Jedan d-moll me dobije
kako odeš ti. U sobi je.
Glupi d-moll uvek sazna kad je to.
Uhvati me ~vrsto i ne popušta.
Lud je za tišinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavièasti dom.
Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, šta je tuga za d-moll?
Ponekad te nema i sasvim sam
izmišljam naèin da malo smuvam dan,
ali je lukav d-moll.
Pusti da se svetla svud priguše,
saèeka poslednje zvezde namiguše
- vuèe mi rukav: "Idemo!"
Plaši me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti...
Glupi d-moll, za kim tuguje svu noæ.
Uzme me u svoju tamnu koèiju.
Nebo primi boju tvojih oèiju.
Znam taj put, to je preèica za bol.
Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, šta je tuga za d-moll?
Ostala je knjiga sa par neproèitanih strana
i neke stvarèice od Herendi porcelana.
I jedan pulover u kom si bila...
I ostala je ploèa "Best of Ry Cooder"
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao željan,
dok me bude
moja mila...
Đorđe Balašević