Anđela
I kobni dođe dan da sreću nam pomuti,
Oproštaj tvoj i moj i rijeka suza vrelih.
Na mojoj ruci šal, samoću srce sluti,
Iz mog života sad ideš ti.
A prođe život sav u ljubavi sa tobom,
Za spomen osta šal i bol u duši mojoj.
Ja ne znam što ću sad učiniti sam sa sobom,
Kad kuća tuge sad naš je dom.
-
Anđela, Anđela, znaj kad budeš daleko,
Tvoga e sunca sjaj isto da me grije!
Anđela, Anđela znaj da čeka te netko,
I da ti vjeruje još više nego prije.
Oliver Dragojević